Piše: Zehrudin Hadžić, Bošnjak

Svaki narod ima nekog ko mu je neko i ima nešto što mu je sveto. Ali svako pravilo ima izuzetak!

Ima jedan narod na Balkanu kojem niko nije neko i kojem ništa nije sveto. Narod koji nema kome osim svome, koji nema nikog osim svoga.

Međutim, niti želi svome, niti voli svoga! Svakome voli osim svome, svako mu je preči osim svoga. Narod koji voli drugima da povlađuje, a svome da naređuje. Narod koji uporno radi protiv sebe i svoga.

Voli istinu, ali je ne podnosi od svoga, mrzi nepravdu, ali je prihvaća od drugoga.

Povodljiv i ishitren, naivan i nesmotren.

Ima heroje i pametne, a sluša kukavice i ahmake! U grijehu se kupa, a evlijama hvališe.

Domovinu svojim ponašanjem ruši, a patriotizmom se guši. Bogom se zaklinje, a drugima robuje.

Izdaje sebe i svoga i prodaje se zbog interesa drugoga.

Moj narod ko da nije svoj, ali je ipak moj!

Moj narod ipak ima svoje prvake, rahmetli Aliju, rahmetli Đozu i druge Bošnjake…

(MIZ Jajce)