Piše: prof. Zehrudin ef. Hadžić, glani imam MIZJajce

Kada prošetate gradovima Bosne i Hercegovine tačno možete vidjeti “red veličine”, zapravo možete vidjeti “prednost veličine”. U većim sredinama ljudi žive, u manjim tek preživljavaju. U Bosni postoje mjesta bez ljudi, ali postoje i ljudi bez staništa. Čak, u Bosni postoji i “red manjine”, ili rekao bih “prednost manjine”. Neki unutar manjina imaju prednost jer su većina u manjini. Ono čega u Bosni (u Jajcu posebno) ne fali su cuke, migranti i mašine. Kao da živimo u “doba transformera”!? Kada prošetate, naravno oni koji šetaju svojom čaršijom, ono što je sigurno je da ćete sresti cuku, ili migranta, ili mašinu.
Mi volimo životinje, a kada nekog volimo onda brinemo o njemu. Ko voli životinje voli i ljude.
Mi volimo ljude, tako barem govorimo. Migranti su ljudi, a i mi smo ljudi. Ljudi jedni drugima pomažu, tako bi trebalo biti.
Ljudi XXI vijeka vole i koriste mašine. Mašine su znak da su projekti i razvoj u toku.
U čemu je onda problem? Imamo sve uvjete da budemo altruisti, humani i napredni. Data nam je šansa da svakog dana dokazujemo svoju ljudskost. Gdje je ta ljudskost i kultura? Toliko onih koji vole životinje i brinu o njima, brinu o njihovim pravima, a cuke hodaju same? Migranti? Bili smo izbjeglice svugdje po svijetu, bili smo potrebni pomoći, primili su nas ljudi u svoje čaršije, a mi se sad i ovdje ponašamo ravnodušno! Teško je pomoći drugome kada se zabaviš sam o sebi. Nemoćni oni, nemoćni mi. Niti ih čovjek može gledati, niti im može posebno pomoći. Traže hranu, traže konak, traže razumijevanje. Mi ne razumijemo ni sami sebe, a kamoli da razumijemo njih!
Mašine?! Ako se ništa ne radi, kažu: “Što se ne radi”? Ako se radi, kažu: “Što se sada radi, u sred sezone”? Kud god kreneš stoji znak “Stop”, radovi u toku. Hvala Bogu da se radi. Međutim, treba da postoji “plan rada” ili da kažem “plan reda” o kojem su informisani građani, posebno oni koji koriste mjesta gdje piše “radovi u toku”. Zahvalni smo za modernizaciju uslova života, ali ne na štetu kvaliteta života. Ali još uvijek smo zadovoljni da na ulici sretnemo makar cuke, migrante i mašine!