Piše: prof. Zehrudin ef.Hadžić, glavni imam MIZ Jajce

Ima jedan narod koji živi a kao da ne postoji. Samo žive, žive od danas do sutra.

Nemaju plan za prekosutra. Ne misle na sebe. Drugi misle o njima ali samo onda kada ih trebaju. Između dva svijeta, između jednih i drugih. Jedni žele da ih je što manje ali ipak da su s njima jer su im potrebni kao prihvatljiva manjina. Drugi žele da ih je što više ali da ne brinu o njima jer su im potrebni kao funkcionalna manjina. A oni sami ne žele ništa osim da ih puste i jedni i drugi.

Narod koji je preživio genocid i zločine. Narod koji danas doživljava poniženje i od jednih i od drugih. I od Republike Srpske i od Federacije Bosne i Hercegovine. Ponizni Bogu, i ponizi svima. Vole komšiju a ne vole sebe.

Zaboravljeni od svih a prepušteni svima. Bošnjaci Republike Srpske Bosne i Hercegovine! Bošnjaci koji žive u Republici Srpskoj, a Republika Srpska je u Bosni i Hercegovini. Narod kojem se osporava pravo na maternji jezik, na imovinu-zemlju, na građanska i ljudska prava.

Kada bi brinuli o živim Bošnjacima koliko “brinemo” o mrtvim u Republici Srpskoj taj ničiji narod bi bio svoj na svome. Mrtvim Bošnjacima spomen i fatiha, živim ljudsko dostojanstvo i sloboda. Amin!

Posjeta Bošnjacima Mrkonjić grada
džuma-namaz sa glavnim imamom Mufid-ef. i džematlijama
3.07.2020. godine.

(MIZ Jajce)